„Ni Kenedi ni Đinđić nisu promenili ništa veliko, osim što se osetilo da bi mogli da promene ono suštinsko... Oni su ponudili alternativu. Polarizovali mišljenje... To je uvek trenutak kada se neka jedinica oseti izdanom za Zaliv svinja, ili za Hag. Kada se okupi interesna kasta – vrhovi vojske, specijalnih jedinica, stranih i domaćih službi, policije, biznisa, mafije, medija... Kada shvate da su u opasnosti, a proglase da je država u opasnosti. To je duboka država. Etatizan u izvornom obliku. Ljudi koji žive od napredovanja kao u vojsci, i koji ujedno jedini i imaju vojsku. Ovo je njihov svet. Njihova pravda. I njihova istina. Oni imaju i novac i moć. Monopol na silu. Ne rade ništa osim što štite organizam kojem ispijaju krv. Oni sređuju i lekara. I grobno mesto. I posao. I otkaz. I rat. I mir. Oni su ubili i Kenedija i Đinđića. To je svet u kojem živimo, iako to ne morate baš tako da kažete svojoj deci. Jer – ne postoji Kamelot...“