Istina – ako ne spoznamo i priznamo heroje naše prošlosti, mi zaboravljamo na ljudsko dostojanstvo – dobija svoju punu vrednost kroz priznanje, da naše inače grehom opterećeno doba, uistinu zaboravlja na ljudsko dostojanstvo. A žalosna je činjenica da su mnogi heroji naše prošlosti ostali van znanja i samosvesti srbskog naroda. Ova knjiga je dug heroinama, sestrama Ružici i Dušici Borisavljević. Naš narod su zadužile svojom borbom i svojom patnjom, a svet vrhunskom etikom i kulturom. Nisu bile samo svedoci istorije srbskog naroda 20-tog stoleća. One su je i stvarale. Ružica Borisavljević (1924-2008), naučni istraživač-filolog, autor Rečnika Prasrbskog – jezika majke, nije bila samo to. Bila je Srbkinja-Viteškinja, kneginja od Starog Vlaha, vlasnica najlepše ženske lepote 20-tog stoleća, apostolka srbske političke emigracije koju je šest decenija u emigraciji dragi Bog čuvao, da bi delima svojim, i umom svojim, i srčanošću svojom, i moralnom i fizičkom lepotom, osvetljavala put Srbskom narodu da ne bi zalutao u bespuće.