Regionalni razvoj Srbije: između šanse i nužnosti Rajko Petrović

Evidentno je da, bez obzira na to što je u mnogim segmentima savremeni svet postao „globalno selo“, mnogi problemi još uvek moraju da se rešavaju na nacionalnom nivou. Na drugoj strani, nekada je čak i država preglomazan okvir za delovanje na neke konkretne ekonomske, socijalne i probleme druge prirode. Najniže jedinice lokalne samouprave (a to su opštine i gradovi u većini zemalja), iako su u najneposrednijem kontaktu sa građanima, često nemaju dovoljno institucionalnih mehanizama i materijalnih kapaciteta za realizovanje većih projekata. U tom kontekstu, region se, kao relativno nova teritorijalna, ekonomska, ali i politička kategorija, nameće kao deo rešenja. Srbija danas spada u zemlje sa većim regionalnim disproporcijama, a odgovornost za takvo stanje pripada svima nama. Regionalni razvoj uvek sa sobom nosi i lokalni ekonomski razvoj, a to znači dve stvari. Prvo, znači razvoj lokalnog preduzetništva (kroz više malih i srednjih preduzeća i nekolicinu nacionalnih i multinacionalnih kompanija) u gradovima i varošicama. Drugo, znači razvoj sela, a razvoj sela podrazumeva razvoj svih poljoprivrednih grana, kao i razvoj zadrugarstva. Dakle, podsticanje razvoja srpskog sela i srpskih preduzetnika jeste temelj za ravnomeran regionalni razvoj. Ova studija Rajka Petrovića pretenduje da ima višestruke ciljeve. Najpre joj je cilj da pruži teorijski osvrt na pojam i značajregionalnog razvoja. Zatim, da analizira evropsko iskustvo u oblasti regionalnog razvoja – njenu regionalnu politiku, institucije koje su za nju nadležne, ali i primere dobre prakse.