Velika čitalačka nagrada magazina Elle 2020. godine, u kategoriji dokumentarne proze. Nagrada „Žan Žak Ruso“ „Britko poput noža.“ – Kejt Elizabet Rasel Nakon više od trideset godina od navedenih događaja, Vanesa Springora opisuje proces nemilosrdne psihičke manipulacije i zastrašujuću dvosmislenost pristanka sa kojom se žrtva puna ljubavi suočava. A pored svoje individualne istorije, ona dovodi u pitanje i događaje čitave jedne epohe – kao i samozadovoljstvo jedne sredine zaslepljene sopstvenom slavom i talentom. Sredinom osamdesetih godina XX veka, odgajana od strane razvedene majke, V. posredstvom čitanja popunjava prazninu koju je ostavio odsutni otac. Sa trinaest godina na jednoj večeri upoznaje G., pisca čiju sumornu reputaciju ne poznaje. Na prvi pogled biva namamljena harizmom tog pedesetogodišnjeg čoveka – njegovim zaljubljenim pogledima i pažnjom koju joj posvećuje. Nakon toga ona dobija pismo u kome on podvlači svoju nesavladivu potrebu da je ponovo vidi. Sveprisutan i strastven, G. uspeva da je uveri u to da je voli i da joj neće učiniti ništa nažao. Napunivši tek 14 godina, V. mu se nudi i dušom i telom. Pretnje Brigade za zaštitu maloletnika još više osnažuju ovu opasno romantičnu idilu. Međutim, kada V. uvidi da je G. oduvek negovao ljubavne veze sa adolescentkinjama, kao i da upražnjava seksualni turizam u zemljama u kojima su maloletnici ugroženi, ona prolazi kroz strašno razočaranje. Budući da se iza laskave pojave jednog književnika krije predator, i to prekriven jednim delom književnog sveta, V. pokušava da se otrgne od njega, spremajući se da ispriča njihovu priču. Nakon njihovog raskida, mučeništvo se nastavlja – jer pisac publikacijama i neprestanim uznemiravanjem nastavlja da reaktivira njenu patnju. „Već mnogo godina hodam ukrug po svom kavezu i sanjam snove koji vrve od smrti i osvete. Sve dok mi se jednog dana konačno nije ukazalo rešenje, tu, pred očima, kao očigledna činjenica: uhvatiti lovca u njegovu sopstvenu zamku, zatvoriti ga u knjigu.“ „Postoji mnogo načina da nekoj osobi oduzmete njenu sopstvenu ličnost. Neki na početku izgledaju sasvim nevini.“ „Pa ipak, naša ljubav je jedinstvena i uzvišena. Toliko puta mi je to ponovio da sam na kraju poverovala u njenu transcendentnost – stokholmski sindrom nije samo teorija.“