Anđeo, psihopata, vođa tajnog društva, čudovište, Tarzan, Indijanac, tajni agent, pljačkaš banke, kidnaper, ljubavnik, everybody’s best friend, bludni sin i mnogo više je, za Holivud, Lazar Rockwood. Detinjstvo je počeo u mestu koje mnogi zovu krajem sveta, bačkom selu, Riđici. Sa tri godine je ostao bez majke, njegov otac je tokom mladosti bio rolling stone, a tokom zrelosti nadzornik pruge na stalnom “službenom putu”. Odrastao je uz baku, sestre od tetke, brata po ocu, domaće životinje, lopte i beskrajne vidike ravnice. Od prvog dana imao je problem da dođe do daha. I kada je bolovao od šarlaha i kada je stavljen u kadu punu leda i kada je diveći se svom odrazu u vodi upao u bunar i kada je sanjao tunel od svetlosti koji se sužava oko njega. Nije znao šta je “svet”, sem da je to nešto drugo iza vidika od čega svi zaziru i u šta se jedino otac usuđuje da ode, ali hteo je bude deo njega. Prozor u svet nije imao.
Tadašnju luksuznu razonodu, radio, porodica će dobiti kada bude tinejdžer. Suviše malo suviše kasno. Nešto drugo, dostupno svima, promeniće njegov život daleko ranije. Magija igre svetlosti na srebrnom platnu bioskopa,film. Kada ga je prvi put video, većeg od života, želeo je da uđe u njega. Poveo je prijatelje, grupu petogodišnjeka, prugom, u antički Rim, da vide gladijatore. Planirao je da se hrane dudovima i žive na njima, da ih ne pojedu lavovi. Kući, tačnije, nazad, vratio ga je plač uplašenih dečaka čije razloge nije razumeo. Ali, razumeo je da će “u film” morati sam. Odrastao je u gradu kulture, Somboru, ne znajući za njegove velike umetnike, opčinjen holivudskim zvezdama, prvenstveno Džejmson Dinom. Nakon što je kao tinejdžer gotovo “pronašao” legendarnog Vinetua na Plitvicama, bio uhapšen zbog ilegalnog prelaska jugoslovensko-italijanske granice, da bi video Belmonda i Delona, i bio odbijen od trenera najvećih fudbalskih klubova kao njihov budući igrač, prošao je kroz Nemačku i Francusku, videvši Belmonda i Delona, i došao u Ameriku.
U Kanadi je radio najteže poslove, živeo sa Indijancima i pronašao ljubav svog života, nekadašnju prvu pratilju mis Kanade, frankofonku i najvažnije soulmate/sanjarku, Monu Reum. Sa njom je živeo u Los Anđelesu. Pohađao je najprestižniju školu glume, Li Strasbergov Actors Studio, razgovarao sa Vorenom Bitijem, Džinom Hekmanom, Kirkom Daglasom i igrao fudbal sa Rodom Stjuartom i Eltonom Džonom. Kada se zbog Moninog zdravstvenog stanja vratio u Kanadu, postao je prijatelj i parner kultnog umetnika B.D.Benedikta,eksperta za borilačke veštine Džalala Nehrija i brojnih drugih filmmaker-a. Decenijama se kretao od televizijske A do filmske B i indi produkcije,stvorivši opus od više od sto filmova. Usledio je potpuni obrt. U Sombor, grad koji je napustio da bi snimao filmove, vratio se da bi snimio film. Tek tada saznao je da je Somborac Ernest Bošnjak, pionir južnoevropske kinematografije, tačno sto godina ranije postavio temelje filmskog grada želeći da Sombor učini evropskim Holivudom. Bošnjakov san traje. Lazar je u Somboru snimao sa holivudskim zvezdama Džonom Sevidžom, Nikom Mankuzom, Majklom Pareom. Po njegovoj ideji Sombor je dobio filmski festival kao omaž svojoj filmskoj istoriji i osnovu razvoja u pravcu filmske budućnosti. Lazar živi snove i zna da smo svi zvezde samo to treba da shvatimo.
