Luter govori da su izvesni ljudi već u ovom životu našli svoj pakao. Strindberg ga je našao i doživeo, te celi Inferno govori o njegovim paklenim mukama. Griže savesti,paklene čežnje, svest o počinjenim zločinima i nemogućnost da ih pokaje, strašna materijalna beda, iz koje ne može da se trgne i spase, gledanje u svemu i svakome zamke i neprijatelje, smrt i užas. Leti kao luda od stana do stana, od prijatelja do prijatelja, od zemlje do zemlje i svugde upada u pakao, nesretan, očajan, lud, uzvišen i neshvatljiv...