Godina je 1995. i imejl je novina. Selin, ćerka turskih imigranata, dolazi kao brucoš na Harvard. Prijavljuje se da prati predmete za koje nikada nije čula, sprijateljuje se sa harizmatičnom kosmopolitom iz Srbije Svetlanom i, gotovo slučajno, počinje dopisivanje sa Ivanom, starijim studentom matematike iz Mađarske. Selin je možda razmenila samo par reči sa Ivanom, ali sa svakim novim imejlom, čin pisanja kao da dobija nova i misterioznija značenja.
Na kraju školske godine, Ivan odlazi u Budimpeštu da tamo provede leto, a Selin se upućuje na mađarsko selo da predaje engleski jezik u programu koji vodi jedan od Ivanovih prijatelja. Na putu do tamo, provodi dve nedelje u poseti Parizu sa Svetlanom. Selinino leto u Evropi ne liči ni na šta što je ranije čula o tipičnim iskustvima američkih studenata, ili bilo kojih drugih ljudi. Za Selin, ovo je putovanje unutar sebe: suočavanje sa neizrecivom i uzbudljivom konfuzijom prve ljubavi i sa rastućom svešću da je osuđena da postane pisac.
Superlativnom emocionalnom i intelektualnom osetljivošću, smirenom duhovitošću i savršenim stilom, Batumanova dramatizuje neizvesnost života na pragu odraslog doba. Njena proza je redak i neponovljiv spoj nežnosti i mudrosti; njena logika je prirodna i nedokučiva kao i kod pamćenja. Idiot je herojski, ali neupadljivi obračun sa strahom i radošću postajanja odraslim u svetu koji je podjednako opojan i uznemirujući. Fikcija Batumanove je nezaštićena i od životnih uvreda i od životne lepote i upravlja kompletnim opsegom razmišljanja i osećanja koje one podrazumevaju.
